Зборник радова „ДИМЕНЗИЈЕ КВАЛИТЕТНИХ ОДНОСА КАО ПОДРШКА ДОБРОБИТИ ДЕТЕТА У РЕАЛНОМ ПРОГРАМУ“, Стручна конференција за васпитаче, Тара 04 – 07.12.2025.године
Заједничко развијање програма у складу са специфичностима деце у Дневној болници за децу „Проф.др Светомир Бојанин“
Јулијана Васић, васпитач
Милица Николић, васпитач
Дневна болница за децу “Проф. др Светомир Бојанин” Института за ментално здравље бави се дијагностиком и третманом деце са сложеним развојним проблемима, узраста 3-7 година. Тим Дневне болнице сачињавају дечији психијатар, логопед, две медицинске сестре и два васпитача ПУ “Савски венац”, чији је рад део тимског третмана који се одвија у овој установи.
Сметње у развоју деце испољавају се у различитом степену и захватају више подручја психомоторног и психосоцијалног развоја, а тешкоће, нарочито изражене у домену комуникације и социјалних интеракција, отежавају њихово даље учење и развој. Најизражније потешкоће код деце са сметњама у развоју припадају областима: мотивације, комуникације, говора, доживљавања и исказивања емоција, социјализације, учења и играња. У групи се то испољава као одсуство мотивације да деца прихвате заједничке активности са одраслима, да се укључе у игру са другом децом, да учествују у вођеним групним активностима.
Стога, у циљу подршке деци са развојним сметњама и њиховим породицама, кроз трансдисциплинарни тимски рад, тежимо развијању реалног програма усмереног на односе које дете успоставља и развија међу децом, одраслима и физичком окружењу. Деца уче из интеракција и различитих ситуација у свакодневном животу, а управо ту леже препреке које отежавају функционисање и могућности за учење деце са којом радимо. Оно што представља ослонце јесу наши поступци које доследно примењујемо, без обзира да ли је у питању индивидуални или групни рад са децом, а то су:
- Активно учешће свих одраслих (логопед, васпитач, медицинска сестра, родитељи)
- Подешавање у односу на дете (осетљивост на оно што деца раде, исказују и како се понашају)
- Устаљен ритам дана који подразумева сигурност, континуитет, учешће деце, уважавање баланса у односима
- Обезбеђивање пријатних социјалних ситуација, кроз које деца стичу поверење у окружење и осећају пријатност заједничког учешћа
Слика 1: Окупљањем током оброка негујемо ову рутину као пријатну социјалну ситуацију заједништва подржавајући капацитете детета за самопослуживање
Слика 2: У свим ситуацијама (постављање паноа, уређење простора) подржавамо допринос деце и њихово активно учешће
Слика 3: Играма на различитим полигонима подржавамо дете да учи целим телом, истражујући различите видове кретања
Слика 4: Учествујемо са децом у откривању различитих примена реквизита кроз забавне и провокативне активности
Полазећи од тога да су све ситуације делања (игра, животно-практичне ситуације, планиране ситуације учења) прилике за учење, сви заједно негујемо климу подршке развоју деце, али и подршке родитељима како би компетентно и активно учествовали у њиховом развоју.
Родитељи су активни и подједнако важни учесници у раду трансдисциплинарног тима током дијагностичко-терапијских поступака који се спроводе у Дневној болници при чему је фокус интервенција пружање подршке родитељима за стимулацију развоја детета у природним контекстима учења, а не обука за фрагментисане терапије у клиничком окружењу.
Групе за пружање подршке родитељима се спроводе три пута недељно и оне су прилика да заједно осмишљавамо најбоље стратегије подршке за свако поједино дете и његову породицу, при чему се идентификују снаге породице и пружа се помоћ да се те снаге ангажују у подршци детету.
Подједнака пажња се посвећује бризи о благостању родитеља и јачању њиховог самопоуздања и компетенција.
Слика 5: У раду са родитељима водимо опсежне разговоре о могућностима примене стратегија којe они могу примењивати у свакодневним животно-практичним ситуацијама у којима се сусрећу са различитим изазовима. На групама логопед и васпитач информишу родитеље о понашању, реакцијама и учешћу деце у активностима за претходну недељу у циљу заједничког планирања даљих поступака са дететом. На тај начин оснажују се компетенције родитеља и они постају партнери у развијању програма за њихову децу.
Литература:
- Павловић Бренеселовић, Д., Крњаја, Ж., Јовановић, М., & Сјеничић, Г. (2022). Стратегија заједничког развијања програма у складу са специфичностима појединих узраста деце. Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
- Васић, Ј., Јанковић, Д., & Каровић Бањац, М. (2018). Ручно израђене играчке – посредник у комуникацији и образовању. Психијатрија данас, Институт за ментално здравље Београд.
- УНИЦЕФ. (2022). Заједно до снажних породица и деце са развојним сметњама.УНИЦЕФ.https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/202211/3_ZAJEDNO%20DO%20SNAZNIH%20PORODICA%20DECE%20SA%20RAZVOJNIM%20SMETNJAMA_web.pdf
