Када говоримо о припреми деце за полазак у школу, важно је да знамо да је то један дугорочан и континуиран процес, а почиње од самог поласка детета у предшколску установу.
Како ми као одрасли који радимо са децом са једне стране и родитељи деце као примарни стуб у васпитању са друге стране, можемо помоћи деци да се што лакше припреме и прилагоде на нову средину ?
Пре свега подршком, разумевањем, поштовањем индивидуалности и јачањем дечијих компетенција. Такође су важни лични ставови и вредности које негујемo према даљем образовању, начин на који разговарамо са децом о школи.
Будимо ослонац деци у свим сегментима развоја ,јер су сви подједнако важни:
1. Физички развој- потребно је пружити подршку деци у развоју моторике, омогућити услове да се несметано креће, истражује и исптује своје могућности и границе. Обезбедити боравак у природи, довољно сна и правилне исхране, упознати их са здравим навикама. У години пред полазак у школу потребно је више пажње посветити осамостаљивању и бризи о себи и својим потребама.
2. Социјални развој– помоћ у јачању социјалне компетенције деце, у прихватању понашања и правила у групи, путем развијања позитивних односа са вршњацима и одраслима. Кроз игру и истраживање деца међусобно сарађују и проводе време заједно, тако развијају интересовање, разумевање и емпатију према другима и њиховим потребама.
3. Емоционални развој- подршка у овладавању емоцијама, препознавању и правилном испољавању емоција. Развијати код деце позитивну слику о себи и другима.
4. Интелектуални развој- неговање радозналости, креативности код деце. Вежбати концентрацију, пажњу, подстицати мисаоне активности, говор, учење путем истраживања, истрајност и сналажњивост.
Оно што често одрасле брине јесте предзнање које дете има о словима и бројевима пре поласка у школу. Неколико савета од чега све може да зависи рана писменост код деце:
1. Говорни развој детета
Јако је важно да дете изговара правилно (гласове) речи, како би касније правилно писало (изостављање гласова или замена другим гласом, неправилан изговор, могу отежати деци у писању)
2. Заинтересованост детета за читање и писање
Препознати и неговати радозналост, индивидуалност и креативност детета, без стварања присиле и отпора према препознавању слова.
3. Базичан ниво разумевања језика
Предуслов успешног савладавања писмености код деце је разумевање језика, а то јачамо подстицањем детета да учествује у комуникацији и износи своје мишљење. Активности које су корисне и важне су: читање деци , разговари ,препричавање доживљаја, измишљање прича, ликова… укључивањем деце у свакодневне активности у кући.
4. Свест о гласовној структури
Могућност анализе и синтезе речи и делова речи. Игре које могу помоћи су игре са гласовима или речима, на пр. нађи реч, слово; на слово на слово; слово на почетку , у средини, на крају; један глас другачији (сом-дом, нос-кос)
5. Вежбе графомоторике
Велике и мале линије, остављамо за школу! Пожељне су игре прстима: сецкање, лепљење, вајање, цртање, низање, бојење. Овладавање простора на папиру од горе на доле; с лева на десно (радни листови, свеске , бојце, блокови…)
6. Разумевање свог непосредног окружења
Развијање осећања одговорности за своје поступке, познавање свог окружења, чланова породице, места становања… Деци омогућити да уче кроз игру и истраживање, спонтано. Подстицајна средина игра значајну улогу у развоју и учењу деце, могућност избора матријала и средстава, доступност симбола, знакова, слова
Потребна је велика подршка одраслих у грађењу односа поверења и осећаја сигурности . Нова средина и боравак у њој код деце може развити различита непријатна осећања,зато их треба охрабрити ,подржати и бити им ослонац .
Марија Илић, стручни сарадник- педагог
ПУ „Савски венац“
