Правилна исхрана је један од најважнијих предуслова за правилан раст, развој, очување и унапређивање здравља деце. У предшколском узрасту дете пролази кроз период најинтензивнијег физичког и психичког развоја, па је квалитет исхране од пресудног значаја за његов биолошки потенцијал, отпорност организма и стварање здравих животних навика.
Боравак деце у вртићу пружа изузетну прилику да се од најранијег узраста негују здрави стилови живота. Поред васпитно-образовног рада, веома важну улогу има и исхрана, јер дете у предшколској установи добија велики део дневних нутритивних потреба. Због тога исхрана у вртићу мора бити пажљиво планирана, разноврсна, безбедна и прилагођена узрасту деце.
Веома значајну улогу у том процесу има нутрициониста – дијететичар. Његов задатак је да планира, организује и прати исхрану деце у складу са важећим правилницима и нутритивним потребама предшколског узраста. Нутрициониста саставља јеловнике, води рачуна о енергетској и хранљивој вредности оброка, о избору квалитетних намирница, као и о посебним потребама деце која имају алергије, интолеранције или друга здравствена стања. На тај начин обезбеђује се исхрана која подржава здрав раст и правилан развој сваког детета.
Основни принципи правилне исхране у предшколској установи су рационалност, разноврсност, палатибилност и равномерност.
Рационалност значи да је количина хране довољна да задовољи физиолошке потребе детета.
Разноврсност подразумева свакодневно коришћење намирница из свих група: житарица, меса, рибе, јаја, млека и млечних производа, масти и уља, поврћа, воћа, као и умерене количине шећера и производа који га садрже.
Палатибилност се односи на добар укус, мирис и изглед јела.
Равномерност значи правилан распоред оброка током дана.
У предшколској установи деци је потребно обезбедити исхрану која покрива велики део дневних енергетских и градивних потреба. Деци се у току 11-часовног боравка обезбеђује 75% дневних енергетских потреба и 90% у протеинима животињског порекла, витаминима и минералним материјама. Зато је важно да оброци садрже довољно беланчевина, масти и угљених хидрата, као и неопходне витамине и минерале. Беланчевине су посебно важне за раст и изградњу ткива, масти су значајне за развој нервног система и усвајање витамина растворљивих у мастима, док угљени хидрати представљају главни извор енергије. Посебну пажњу треба посветити и микронутријентима као што су калцијум, гвожђе, цинк, витамин А и витамин Ц, јер они имају важну улогу у правилном развоју и очувању здравља.
Исхрана у вртићу треба да буде заснована на здравствено исправним намирницама, правилном складиштењу и стручној припреми хране. На тај начин се чува хранљива вредност оброка, али и обезбеђују добар укус, боја и мирис јела, што доприноси бољем прихватању хране код деце. Важно је и стално усавршавање кухињског особља, како би се намирнице припремале на правилан начин и уз очување њихових вредних својстава.
У предшколској установи обично се организују четири оброка дневно:
1. доручак
2. ужина
3. ручак
4. воћна ужина
Таквим распоредом обезбеђује се правилна расподела енергије током дана и задовољавају се нутритивне потребе деце. Оваква организација исхране доприноси и развијању позитивних навика у погледу дијететско-хигијенског режима.
Посебно је важно да се деца у најранијем узрасту навикавају на здраву и разноврсну храну, јер се навике стечене у детињству често задржавају и касније у животу. Због тога правилна исхрана у вртићу није само питање задовољавања глади, већ и важан део бриге о здрављу, развоју и будућем квалитету живота детета.
Нутриционисти-дијететичари
Весна Мелка,
Наташа Лукежић
