Зборник радова „ДИМЕНЗИЈЕ КВАЛИТЕТНИХ ОДНОСА КАО ПОДРШКА ДОБРОБИТИ ДЕТЕТА У РЕАЛНОМ ПРОГРАМУ“, Стручна конференција за васпитаче, Тара 04 – 07.12.2025.године
„МОГУЋНОСТИ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ИНСПИРАТИВНОГ ПРОСТОРА У ФУНКЦИЈИ ПОДСТИЦАЊА УЧЕЊА УЗ КОНСУЛТОВАЊЕ ДЕЦЕ“
“Градимо – стварамо промене у свом вртићу”
Аутори: Тим вртића РЈ „Царица Милица“
Резиме:
У овом раду приказано је уређење простора како унутрашњег тако и спољашњег у којем дете проводи своје време и које му служи као испиративно окружење за лични развој, и развој целоживотних способности у интегрисаном вршњачком учењу. У циљу да простор нашег вртића није само естетски уређен већ дубоко повезан са потребама и интересовањима детета да истражује, учи и врши промене у свом окружењу. Такође, приказано је како и на који начин се схвата и користи заједнички простор у вртићу, Како га дете доживљава током активности, игре и међусобне интеракције. Кроз пројекат „Градимо – стварамо промене у свом вртићу“ у ком су учествовале јаслене и вртићке групе дете је учило да посматра простор који га окружује, предлаже промене, дискутује, сарађује, учи о различитим начиним партиципације свих чланова наше мале заједнице која учи. Васпитачи су кроз консултовање са децом и родитељима сагледавали различите перспективе и потребе како се простор може оплененити да буде за дете инспиративнији. Деца су персонализацијом своји заједничких простора учинила простор вртића ближим и вршњацима и родитељима који су давали повратну информацију да сада могу боље и лакше да упознају и да им се приближе и остали учесници у процесу учења. Подржавањем дечије потребе да схвате свет око себе и да се уклопе васпитачи су подржавали дечију потребу да буду консултована, да врше промену свог простора, да виде свој лични печат који остаје у простору кроз тимски рад и сарадњу. Различитим начинима партиципирања сваког детета и родитеља као и свих запослених подржано је код деце интегрисано учење. Васпитачи су проширивањем дечије игре, уношењем провокација и неструктуираних материјала развијали пројекат ослушкујући потребе деце и консултовањем са родитељима. Родитељи су подстакнути дечијим интересовањем, како је пројекат улазио у породицу, се активно учључили идејама, каталозима, макетама, акцијама на заједничком уређењу дворишта, садњом, експертским посетама и радионицама градње и монтаже, као и давањем своје рефлексије која је васпитачима била инспиративна за даље продубљивање истраживања.
Кључне речи: трансформација, мобилност простора, подстицајно окружење, интересовање, игра, учење, истраживaње
Увод:
Деца групе пред полазак у школу су у оквиру свог пројекта „Грађевине“ истраживали како се планира, зида и мења окружење са одређеном наменом. Немања је изразио жељу да се и њихова група бави градњом неке зграде. Разматрали смо шта би могло да се гради, која би му била намена и имамо ли потребне материјале. Миа је предложила. „Другари из друге групе који су нам глумили оне представе су Путујуће позориштанце, можемо њима да помогнемо да направе позориште које може да путује по вртићу?“. Ишли смо у посету другарима и изнели им свој предлог. У слободној игри у дворишту вртића, наредних дана, деца обе групе су спонтано проигравала овај свој план и од гума правила импровизовано позориште. Временом су почели да им се прикључују деца осталих група и ускоро су у дворишу вртића посторала „импровизована градилишта“ позоришта, кућица, ресторана, перионица. Васпитачи су посматрањем увидели интересовање деце вртића за променом кроз градњу мобилних грађевина различитих намена, игру су проширивали уношењем грана, кутија, простирки,мањих гредица, канапа за повезивање. Деца су кроз свакодневну интеракцију и истраживање активно учествовали на обликовању простора дворишта. Игром су утицали и на стварање једног динамичног, узајамног односа између деце вртића и окружења, чиме се постепено развијало подстицајно окружење које је допринело и подржавало креативност, усвајање знања, емоционалну стабилност као и остваривање свих принципа на којима се развија реални програм а то су: усмереност на односе, партнерства, аутентичности, животности, ангажованости, интегрисаности. Консултовањем са децом трагали смо шта их занима и који би био циљ истраживања нашег заједничког пројекта.
Шта о простору кажу деца?
Сагледавајући вртић као место заједничког живљења деце и одраслих, васпитачи су консултовали децу и њихова перспектива о постојећим просторима је била идеја на којој смо започели пројекат “Градимо, стварамо промене у свом вртићу“. Разговарамо са децом, деца су правила мапе вртића где уцртавају просторе где највише воле да бораве као и просторе где мање времена воле да проводе у вртићу. Такође смо вршили анкетирање деце који простор у вртићу би променили и на које начине би променили постојећи простор, како би желели да изгледа одређени простор у вртићу и сл. Деца су фотографисала своје „омиљене” просторе у вртићу и давала предлоге за њихову надоградњу и промену. Затим су деца снимала видео – запис простора у вртићу где су приказали на који начин они проведе време у њему. Ово истраживање нам је приближило дечију перспективу и у погледу партнерског рада са децом и родитељима, док смо са друге стране идеје и предлоге о промени простора спровели у делу. Консултовање деце сазнали смо да промене које желе су трансормације проширених делова холова који су празни и пространо двориште. Деца су носила пројекат у породицу. Поред позива родитељима да се прикључе у дечије истраживање на паноу, родитељи су и са децом код куће разговарала на које начине могу да помогну. Родитељи су се и мећусобно консултовали по холовима и ускоро су кренули са идејама за уређење или доношење материјала у виду каталога, рестлова, предлога како могу да учествују као експерти у групи. Родитељи који су били експерти у уређењу, садњи, грађевини, монтирању су организовали радионице са децом и заједно мењали простор вртића. Током уређења заједничких спољашњих простора дечијег вртића, а у циљу стварања подстицајног окружења за истраживање, игру и учење добили смо предлог од једног тате да у сарадњи са „Србија шуме“ засадимо млада стабла у дворишту нашег вртића. Ова посета је изазвала велико интересовање код деце и тако се развио нови пројекат „Дрво“ у старијој групи. Уносимо разне материјале и позивамо родитеље да се прикључе и они заједно са децом доносе перлице, каменчиће, кору од дрвета, биљке у саксијама итд. Деца настављају истраживање, правимо дрвеће од различитих материјала, садимо цвеће у дворишту, заливамо биљке и дрвеће. Деца група пред полазак у школу која су већ имала своју изложбу породичних албума и презентовала јасленим и млађим вртићким групама сада су правили мобајле успомена. Овој идеји су се прикључиле и јаслене групе и направљена је поставка у заједничком холу „Зидови који говоре“. Промене и трансформисање намена заједничких простора у функцију игре и истраживања је проширила по целом вртићу. Холови су постали место састајања родитеља, свакодневне размене што је додатно учврстило повезаност породица на заједничком задатку. Постали су место игре и истраживање уз неговање вршњачког учења где су старија деца уводила децу млађих група у пројекат и радовала се размени. Путујуће позориштанце је гостовало по свим групама и поред драматизација вршњацима ширило вести о променама које се дешавају и начинима како могу да партиципирају и млађа деца. Код деце се променио однос према простору који се сада доживљавао личније и аутентичније.Поред видео клипова о уређењу, градњи, намени неких конструкција старије групе су користили и шетње у окружењу да посматрају како се организују и изоде радови, осигурава градилиште, односи шут. Родитељи су давали повратну информацију о значају коју су деца осећала јер врше активно промену у свом окружењу.
Сврха истраживања:
Током овог истраживања идеја нам је била да представимо како и на који начин дете утиче на процес креирања подстицајног окружења у вртићу када се консултовањем сагледа његова рефлексија. Како деца својим свакодневним активностима и интеракцијама са окружењем и вршњацима утичу на креирање подстицајног простора. Истраживали смо и улогу васпитача и одраслих у овом процесу, како и на који начин је њихова интеракција са децом додатно подржала и утицала на стварање подстицајног окружења.
Даље смо се фокусирали и на утицај различитих фактора као што су распоред простора, садржаја и материјала и на то како деца обликују и мењају простор око себе као и на то како исти тај простор утиче на њихов целокупни развој. Сматрамо да ће ово истраживање пружити препоруке које могу да служе као нешто што ће помоћи у унапређивању праске током креирања подстицајног физичког окружења у врићу.
Да простор не представља оквир у који уносимо програм већ се односи на то да се развија заједно са програмом. Из дечијег интересовања и њихове иницијативе долази до промене у креирању просотра.
Слика бр.1 – просторна целина за конструисање
Три кључна питања:
1.Како се простор мења и ко га мења?
2.Како деца виде одређене просторе?
3.Где и како се истражује/учи у постојећем простору?
Од овог полазишта васпитачи су започели консултовање деце. Деца су фотографисала, цртала мапе вртића и туре свог задржавања у одрећеном простору, цртала како они замишљају простор који би волели у свом вртићу.
Питана су: Који простор у вртићу највише волиш и зашто? Који простор би променио? Зашто? Како? Где се најчешће играш и зашто бираш баш тај простор?
Слика бр.2 – Просторна целина за примењену уметност, Атеље је прилагођена потребама теми/пројекту који се развија у групи
У истраживању је учествовало васпитно особље са децом. Рефлексија родитеља је била додатна смерница у ком правцу желимо да мењамо простор, али није утицала на сам ток истраживања. Циљ нам је био сагледавање целог процеса трансформације простора из перспективе детета. Шта је детету важно у вртићу, како дете доживљава простор за разлику од одраслих. Како се мења његов однос према истом простору који он може својим активним учешћем да мења и посматра промену коју чини.
Закључак:
Структурирање простора,у нашем вртићу који одише флексибилношћу, сигурношћу и има подстицајну улогу, кроз интеракцију деце и одраслих стварали смо једно физичко окружење које подржава учење кроз игру, истраживање, креативност и емоционалну сигурност. Консултовање са децом је васпитачима пружало нову перспективу, шта је детету важно и како дете доживљава простор за разлику од одраслих, као и шта детету представља инспиративни простор у који жели да се задржи, да борави и истражује.
Литература:
- Бацковић, С., Крњаја, Ж., Павловић Бренеселовић, Д. (2022). Водич за уређење просотра и дечјем вртићу. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја;
- Министарство просвете, науке и технолошког развоја, (2019). Основе програма предшколксог васпитања и образовања-Године узлета. Београд: Просветни преглед;
- Павловић Бренеселовић, Д., Крњаја, Ж. (2017). Калеидоскоп-пројектни приступ учењу. Београд: Инститит за педагогију и андрагогију.
