Зборник радова XVIII Истраживачки дани васпитача Београда „Сагледавање реалног програма из различитих перспектива“, Београд 24 – 25.10.2025.године
„САГЛЕДАВАЊЕ РЕАЛНОГ ПРОГРАМА ИЗ РАЗЛИЧИТИХ ПЕРСПЕКТИВА У БОЛНИЧКИМ ГРУПАМА КЛИНИКЕ ЗА НЕУРОЛОГИЈУ И ПСИХИЈАТРИЈУ ЗА ДЕЦУ И ОМЛАДИНУ, БЕОГРАД“
Аутор: Ивана Краснић, васпитач
Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Београду има кључну улогу у дијагностици, лечењу и рехабилитацији деце и адолесцената са неуролошким и психијатријским поремећајима. Ова установа представља референтни центар за читаву Србију, пружајући специјализовану здравствену заштиту за пацијенте са комплексним здравственим проблемима. Основне карактеристике клинике су дијагностика, лечење, мултидисциплинарни приступ, хоспитализација, амбулантни третман, научно-истраживачки рад и едукација.
У овако комплексном раду на клиници, велику улогу имају и васпитачи који се свакодневно суочавају са посебним изазовима. Деца и млади су у том окружењу често рањиви, суочени са здравственим проблемима и емоционалним изазовима. Да бисмо им се приближили и закорачили у њихов свет, који често може бити обојен маштом , интроспекцијом и потребом за бегом од реалности, потребно је да користимо емпатичан, креативан и прилагодљив приступ.
Развијање поверења је процес који зависи само и искључиво од вапитача. Морамо бити присутни, искрено показати интересовање и пажљиво слушати. Дете ће се осећати сигурније ако зна да их неко заиста разуме. И веома је важно бити аутентичан, отворен и толерантан. Млади често препознају неискреност и повлаче се када осете дистанцу или неразумевање њихових поступака и потреба.
Подстицањем креативности код деце у болничким групама, откривамо нову димензију њихове личности, добијамо њихов ,,унутрашњи свет”, који се развија као начин ношења са тешкоћама.
То ми је све дало идеју и подстакло ме да кроз ликовни израз долазимо до ослобађања од стреса, јер креативни процес сам по себи може имати смирујући ефекат на децу, смањује анкциозност и напетост. Преко ових активности, деца налазе сигуран простор у ком могу да се опусте и изразе на неформалан начин.
Слика 1. Девојчица која је тражила/инсистирала да црта по цео дан. Цртала је своје тренутне емоције и расположења кроз ликове њеног омиљеног анимираног филма.
Кроз ликовне активности, деца добијају осећај постигнућа и поноса када заврше неки рад. То може позитивно утицати на њихово самопоуздање и јачати осећај самопоштовања.
Слика 2. Дечак није био заинтересован ни за једну предложену активност данима. Одбијао је да разговара са децом као и са докторима, сестрама, васпитачима, једном речју, несарадљив. Приметила сам да му пажњу привлаче књиге са илустрацијама животиња. Предложила сам му да покуша да нацрта вука из књиге. Пристао је.
У групним ликовним радионицама, деца имају прилику да комуницирају и сарађују са другима, што им помаже у развоју социјалних вештина и емпатије.
Слика 3. Девојчица је организовала осталу децу ко ће шта да црта, на крају је она дала свој завршни печат.
Још једна карактеристика ликовног израза је да подстиче децу на креативно размишљање и проналажење нових начина за изражавање себе, што може имати позитиван утицај на њихов развој.
Након неког времена схватила сам да поседујем колекцију радова која је настала без икаквих претензија ка уметничком врху. То су радови настали искреним дечијим емоцијама, турбулентним расположењима и са жељом ка позитивнијем, светлијем сутра.
Одлучила сам да их покажем њиховим вршњацима. Направила сам изложбу под називом ,,Како препреке да претворимо у ослонце” и уз помоћ колегиница, пријатеља и локалне заједнице оранизовали смо да на тај начин обележимо 3.децембар, Светски дан особа са инвалидитетом. Подршку су ми пружили Дечији Културни Центар, као и две школе: Гимназија ,,Свети Сава,, и Средња Медицинска школа, одакле су у пратњи психолошкиње, педагога и професора, дошла два Школска Парламента који су бројили 70 ђака.
Слика 4. Школски парламент Гимназије ,,Свети Сава”.
Организовала сам трибину где сам упознала децу са улогом васпитача у болници и који се то проблеми јаве, када дете у пратњи родитеља осети потребу да потражи стручну помоћ. Нека деца су се одважила да поставе питања, неку децу сам навела на размишљања.
Најважније је да су деца након стручно вођене изложбе од стране професорке костима из Техно Арт школе, пуни утисака остављали позитивне, емпатичне поруке, које буде наду да ће сутра препознати проблем у околини и неће окренути главу на другу страну, већ ће посветити време другу/другарици/себи и тражити пут ка исцељењу.
Разговарати, показати толеранцију, подршку, емптију, позитивне емоције, корак је напред!
Епилог изложбе и трибине је хуманитарна акција прикупљања новогодишњих пакетића за децу Клинике у Гимназији ,,Свети Сава”.
Слика 5. Дошли су са психолошкињом њих десеторо, маскирани у Деда Мразиће, видно узбуђени и провели су поподне у причи са децом на болничком лечењу на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Београд.
Литература :
- Павловић, Б. Д., Крњаја Ж., Јовановић М., Сјеничић Г. (2022.)-Стратегија заједничког развијања програма у складу са специфичностима појединих узраста деце, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Београд
- Шапиро Е. Л. (1998.)-Емоционална интелигенција, Народна књига, Београд
