Учење предшколске деце има своје карактеристике које га чине специфичним и другачијим од учења у каснијем периоду живота. Учење по моделу које се дешава кроз имитацију и идентификацију је присутно у најранијем узрасту, а доминантно је током целог предшколског периода.
За учење по моделу важан је квалитет емотивне повезаности детета и одраслог, пре свега детета и родитеља, а у вртићу детета и васпитача.
Љубав, поверење и сигурност које дете осећа према њима чине канал којим дете прима различите стимулације, види и чује шта раде, причају и како се понашају те њему значајне особе.
Дакле, родитељи, васпитачи и друге значајне особе у дететовом животу ( баке, деке, старија браћа и сестре ) су модели кроз које дете учи о себи и о свету који га огружује, о емоцијама и контроли емоција, комуникацији са средином и тд.
Важно је знати да су чула, пре свега вида и слуха доминантна у овом моделу учења, а невербална комуникација много значајнија и присутнија него вербална.
Када имамо у виду васпитање деце, педагошки дуализам и антагонизам су поступци који учење по моделу, могу учинити збуњујућим за дете а самим тим га чинити несигурним и несамосталним.
О чему се то ради?
Ако се одрасли у истим или сличним ситуацијама понаша различито, што најчешће зависи од расположења и тренутног степена толерантности, дете добија различите моделе понашања што га збуњује, чини несигурним, јер не зна шта се од њега очекује.
Исте последице имамо када је присутан педагошки антагонизам, када деци говоримо како треба, а сами се понашамо на другачији начин. Пример је када дете учимо да прелази улицу када је зелено светло на семафору, а онда заједно са дететом улицу прелазимо на црвено, јер нема аутомобила у близини.
Често постоји заблуда да дете више памти оно што му се прича, него што обраћа пажњу на оно што види.
Што је дете млађе индиректно учење кроз посматрање шта одрасли раде је присутније, него директно учење слушајући шта му се говори.
Доследност у понашању, размишљању, изношењу ставова, похваљивању или кажњавању ( без физичког кажњавања ) у учењу по моделу је од изузетног значаја.
Пожељно је да постоји усаглашеност свих одраслих на које је дете упућено, како би дете са лакоћом усвајало и изграђивало спсобности, вештине и знања.
Гордана Младеновић, педагог