Предшколско васпитање и образовање деце узраста од три године до поласка у школу темељи се на научним и стручним достигнућима. Основе рада са децом почивају на заједничким елементима развоја детета као и отворености и слободи стваралачког васпитно-образовног процеса у предшколској установи. Теоријски оквир је хуманистичко схватање развоја детета, које наглашава унутрашње снаге детета на које се треба ослонити приликом деловања на његов развој, као и средину која треба да подстиче испољавање тих снага.
Јединствена и целовита концепција васпитно образовног рада разрађена је у два модела:
модел А и модел Б.
Избор модела за рад је слободан и врши се на нивоу објекта.
Модел А се остварује у следећим вртићима: „Света Петка“, „Царица Милица“, „Принцеза Оливера“, „Дуга“, „Анђелак“, „Краљ Петар I “, „Пчелица“, „Грофица Олга“ и „Краљица Марија“.
Модел Б се остварује у вртићу „Краљица Јелена Анжујска“.
Циљеви предшколског васпитања и образовања:
– да дете открива и упозна самога себе – да разликује делове тела, упознавање своје потребе, опажања, осећања мисли; откривања, изграђује и овладава различитим начинима истраживања; телом покретом и гестом, кроз основу поверења у себе; проширује своје моћи и границе, деловањем на средину и интеракцију са другима; помоћу уметничких медија и кроз игру развија креативне потенцијале;
– да развија односе и стиче искуства и сазнања о другима – да на основу сигурности и поверења у себе гради отвореност и поверење према другима; упознаје и разуме правила понашања и опхођења у групи и средини у којој живи и изграђује елементарне моралне норме; научи да препозна и уважи потребе и осећања других; развија пријатељске и сарадничке односе са вршњацима и одраслима; проширује искуства и продубљује разумевање друштвене и културне стварности; користи и развија различите начине комуникације са другим људима; учи да саслуша и уважи идеје и мишљења других, али и да им супростави своје гледиште; развија способности преговарања и договарања;
– да дете сазнаје свет око себе и развија начине деловња на њега: открива и упознаје својства и одлике предмета и појава у својој околини на основу сопствене активности (посматрање, поређење, практичне радње, истраживање, испробавање и проверавање претпоставки, функционалне и конструктивне игре) градећи диференцирану слику света; развија интелектуалну самосталност кроз самостално изношење идеја, испробавањем; оспособљава се да на конструктиван и креативан начин користи предмете и информације;
Ови циљеви остварују се кроз низ спонтаних животних ситуација, слободно одабраних или заједнички планираних активности (практичних, говорних, друштвених, играоних, спортско-рекреативних, уметничких, изражајно–стваралачких, истраживачко сазнајних), при чему се користе различита средства, материјали и методе.
Основа од које се полази у планирању и реализацији васпитно-образовног рада јесте средина за учење. Све радне собе у нашој Установи уређене су по центрима интересовања у којима су материјали структуирани и омогућавају деци да практикују различите врсте активности.
Опремљени су адекватним дидактичким материјалом и средствима која се стално обнављају.
Васпитачи уносе различит неструктуирани и полуструктуирани материјал који даје велике могућности деци за подстицање различитих врста активности. У уређење простора, поред деце, укључени су и родитељи и често су заједничке игре деце, родитеља и васпитача. Сви простори ван радних соба – холови, терасе, атријум….осмишљени су за игру и активности деце.
Суштинска улога васпитача у процесу планирања јесте посматрање и праћење деце која чини основу будућих корака у планирању. На основу посматрања уочених интересовања деце, васпитач поставља одређене циљеве и задатке које конкретизује кроз различите врсте активности, прати њихове ефекте, процењује, мења у току процеса рада и поново планира.
Дакле, кроз планирање и практичан рад са децом, важно је доследно следити циклус; посматрање – планирање – делање – праћење и процена.
Приоритетни задаци васпитно-образовног процеса на овом узрасту у целодневном боравку су:
– стварање повољне средине за учење и развој
– дечији развој и напредовање кроз игру
– тимски рад
– професионализам
– унапређивање квалитета кроз систем вредновања и самовредновања
– сарадња са породицом
У свакодневној пракси присутни су садржаји из различитих програма, који су протеклих десет година реализовани кроз стручно усавршавање, који су имали велики значај за подизање стручне компетенције васпитача у раду са децом.
У пракси појединих вртића наше Установе налази се неговање различитих активности у које су укључена деца, а које доприносе развијању посебних осетљивости за неке вештине, способности, навике, обавезе и доприносе развијању различитих врлина.
МОДЕЛ Б
Ослањајући се на позитивна искуства васпитно-образовне праксе, овај модел рада садржи: циљеве, задатке, активности којима се доприноси аспектима развоја.
Поред тога овај модел садржи захтеве за установу и посебно разрађене захтеве за васпитача као и стручне сараднике. Саставни део овог модела су сарадња са породицом, сарадња са школом и сарадња са друштвеном заједницом.
Методе које треба практиковати у раду да би се подстакла активност детета су:
1. Откривачке методе – покрећу стваралачку активност деце у току којих они откривају за себе законитости, принципе, начине решавања проблема, истичу њихова искуства.
2. Проблемске – дете решава практичне проблеме (на практично опажајном плану) и проблеме постављене на симболичком плану.
3. Вербалне
4. Показивачке