Васпитачи су више од 20 година присутни на дечијим одељењима многих болница на Савском венцу, где деца бораве:
* ради краћих интервенција:
1. Очна клиника
2. Кожна клиника
* у дневним болницама:
1. Институт за ментално здравље
2. Клиника за аудиолошку рехабилитацију
* на дужем болничком лечењу:
1. Завод за церебралну парализу
2. Завод за рехабилитацију Др Зотовић
3. Плућно и одељење за ТБЦ болнице др Драгиша Мишовић
4. Неуропсихијатријска клиника за децу и омладину
5. Стационар у Липовици Завода за психофизиолошке поремећаје и
Патологију говора др Цветко Брајовић
6. Одељење за онкологију и радиологију
Рад је организован у мешовитим узрасним групама, у простору који се у много чему разликује од вртића; за рад се користе болесничке собе, трпезарије, ходници, тек у мањем броју случајева просторије су посебно опремљене за вртић.
Хоспитализација је пуна стресова. Појављују се негативна осећања, анксиозност, страхови и депресивност. Реакције могу да се крећу од непосредних аверзивних (узнемиреност, плач, интензиван страх, негатизам, бес, агресивност).
Деца манифестују тешкоће у прилагођавању, осећају се напуштено, страхују од болести и интервенција. Регресивне и пасивно зависне реакције се не морају одмах приметити: повлаче се у себе, не комуницирају, реградирају и понашању и навикама, „лепе“ се за родитеље. Одложене реакције дешавају се чак и пар месеци по напуштању болнице, а манифестују се у променама расположења, слабом концентрацијом, узнемиреношћу, повлачењем, ноћним-дневним мокрењем.
Мала деца не могу да вербализују па своја осећања испољавају путем старих и нових страхова, предшколска и старија деца развијају соматске симптоме (главобоља, болови у стомаку) или развијају дифузну анксиозност. Значајан фактор у настанку ових реакција је сепарациони страх због одвајања од мајке и породичне средине, као и страх од болести, од непознатог, од болних и непријатних процедура које прате испитивање и лечење.
Игром и играчкама васпитач болницу приближава ванболничкој средини и обавезује емотивну и топлу атмосферу, водећи рачуна о потребама деце. Помаже детету да превлада трауму: припрема га за интервенцију или терапију, омогућава му да говори о својим искуствима, пружа подршку.