1. Дуготрајна употреба кашасте хране! Са кашасте на чврсту храну треба прећи са појавом првих зубића, што је од великог значаја за развој говора јер се на тај начин стимулишу мишићи језика, усана,образа као и покрети жвакања и гутања. Храну давати кашичицом.
2. У последњем тромесечју прве године може се уводити пијење из шоље. На тај начин се стимулише координација покрета и вида(око-рука), стимулишу се мишићи језика,уста,покрети жвакања и гутања.
3. У истом периоду(последње тромесечје прве године) препоручује се одвикавање од цуцле.Последице дуготрајне и учестале употребе цуцле су,пре свега, деформитети вилица и зуба,непца,здравствени проблеми па самим тим и неправилности у изговору појединих гласова и немогућност да се дете вербално изрази. Обично је одвикавање од цуцле у периоду између годину и по до две, када и престаје потреба за сисањем, али се проценат манифестовања последица повећава.
4. Дуготрајно и учестало сисање прста изазива озбиљне деформитете горње и доње вилице и то, најчешће, истурање горњих зуба, стварање великог загрижајног отвора, притиском на тврдоо непце(најчешће је то палац) оно постаје високо и уско а језик постаје слабо покретан.Сам облик палца није прилагођен вилици па самим тим долази до деформација.
5. Тепање јесте развојна фаза, али се на њој не треба задржавати.Детету треба правилан говорни узор, говорити јасно, довољно гласно, не превише брзо и са контактом очи у очи.Одрасли треба да поједноставе свој говор и да правилно изговарају све гласове.
6. Претерана употреба геста не стимулише развој говора и језика. Не треба погађати шта дете жели на основу мимике и геста, јер се на тај начин не стимулише проговарањe, већ захтевати да дете користи речи макар само да именује предмет. Родитељ треба да вербализује све што се дешава око детета, сваку дететову активност као и предмете и појаве.
7. Претерани родитељски захтеви могу неповољно утицати на развој говора и језика, и то, од појаве неправилности у изговору гласова до појаве муцања и мутизма. Не тражити од детета оно што се не очекује за узраст.
8. Нестимулативна средина, запуштеност и изолација успоравају говорно-језички развој и могу узроковати вишеструке поремећаје.
9. Билингвизам може узроковати поремећај у развоја говора и језика, нарочито ако је дете на рођењу имало неки ризико фактор, који може да успори психофизички и говорни развој. Ако одлучите да дете истовремено учи два језика, од проговарања, саветује се да један родитељ говори на једном, а други родитељ на другом језику, док дете не овлада основном употребом сваког језика. Ако је у питању дете са ризико фактором. препоручује се да дете прво усвоји свој, матерњи језик.
10. Утицај масовних медија (телевизије и рачунара) на развој говора и језика тј. превише времена испред малих екрана проузрокује све мању потребу за комуникацијом са децом и одраслима. Велика одговорност је на родитељу да одлучи,када,колико и шта ће дете гледати а од великог значаја је и да родитељ испрати садржаје које дете прати и да их прокоментарише са дететом .